Napisao: Predrag Lucić
– Jeste l’ čuli, kumo,
Verujte, bez šale –
Karadžić se Raša
Vratio na Pale.
– Nisam čula, kumo,
Tu vest srcu dragu…
Ta zar nije Raša
U hapsu, u Hagu?
– Telom je u ćorci,
Al’ duhom sa nama,
U studentskom domu
Živi na Palama.
– Izvinite, kumo,
Što pitam ko blenta:
Ko od doktor Raše
Napravi studenta?
– Nije Raša student
Već studentski smeštaj,
Po njemu se zove
I dom i nameštaj.
Ovako je bilo,
Verujte, bez šale –
Mile Dodik Rašu
Vratio na Pale.
Svi studenti došli,
Ispred doma stoje,
Mile Dodik poče
Predavanje svoje:
„Karadžić je ličnost
Akademski sveta,
Jer bez njega ne bi
Bilo fakulteta,
Katedre ni klupe,
Znanja ni nauke,
Zato je u Hagu
I stavljen na muke.
Ovaj dom studentski
Nek’ se po njem’ zove,
Da vam doktor Raša
Dolazi u snove!“
Eto tako Mile
Dom prozvao Rašom,
Nazdravljo mu, nazdravljo
I čašom i flašom.
Nazdravljo mu, nazdravljo
Od srede do petka,
U subotu sabajle
Opet ispočetka.
Kad dovoljno nazdravi,
Mile Dodik smatra –
Mladost će da nastavi
Delo psihijatra.
Ništa drugo da ne uči
Dečurlija ta,
Sem Rašine pesme s Pala:
Ra-ta-ra-ta-ta!