Piše: Kristina S. Perić/Republikainfo.com
Nakon intenzivnog zavijanja moždanih vijuga na plus 40 stupnjeva dolazim do zaključka da je mnogo vrsta šutnje. Šutiš nekada jer ti je stalo, šutiš i onda kada ti je u interesu da šutiš, pa šutiš opet jer nemaš s kime pričati, šutiš jer misliš da pričanjem ne bi postigao ništa, šutiš i jer se bojiš i šutiš jer te više nije briga… Samo vrag zna koja je od tih šutnji gora. Spominjem vraga, jer su ga spominjali i naši stari. “Ne dade mu vrag šutjeti”, govorili bi kada bi netko rekao istinu koja bi prouzročila svađu, ili istinu koju treba reći, ali nije baš isplativo po život.
Napišem često neki komentar za javnost, jer mi se cijeli organizam buni protiv neke obmane i šutnje, pa vidim da ga pročita tisuće čitatelja, međutim svega jedno ili nijedno dijeljenje i svega par lajkova. Prate se šerovanja i prate se lajkovi, srećom ne prati se još što u slobodno vrijeme čitaš, pa me eto odlično čitaju oni što šute.
Oni što šute nekad ti i na ulici stisnu ruku i kažu da si dobro ono nešto zadnje napisao, obazirući se gleda li itko…, pa se onda i preispitaš jesi li zbog takvih progovorio. Onda se povratiš svome sebi, i shvatiš da po prirodi ne možeš dopustiti šutnju, makar ona bila najplodonosnija.
Istina te neće nikada dovesti na konformnu poziciju u državno poduzeće.
Istina te nikada neće imenovati ni u jedan upravni odbor ili kakvu udobnu glasnogovorničku fotelju, ma koliko si sposobniji od onih koji u njoj već sjede. Dovesti će te tamo samo mnogo šutnje, kako tebe tako i tvojih roditelja, pa onda i braće i sestara, tijekom koje više nećete ni sami sebe čuti, a ni voljeti.
I onda, nakon višegodišnje šutnje, proračunske plaće i svih privilegija zaboraviš da si ikada išta i razmišljao, ili nedaj Bože htio reći o nečemu, ali zamišljaš da si prošao dobro, jer šta ima onaj tamo što priča, ni kruha da se najede. Naplatio si svoju šutnju, a oni su tamo platili svoju priču.
Ima i malih slatkih tišina.
Šutiš nekada jer voliš, a ne znaš jesi li voljen. Šutiš i da prešutiš nešto sićušno da ne povrijediš voljene ljude.
Ima i podle šutnje, koju danas zovu pametnom.
To je kad šutiš jer ti je u interesu, pa se nadaš da ćeš šutnjom kupiti ono što ti u životu nedostaje, često materijalno.
Ima i pametnog iz zatvorenih usta.
Šutiš nekada jer ne vidiš efekta od priče.
Ima i tužne tišine.
Šutiš jer više nema onih koji bi te slušali…
I kada razmotriš sve šutnje – shvatiš da kako šutiš ili pričaš takav si. Ako šutiš kada treba zlatan si, ako šutiš i kad bi morao vrisnuti jadan li si, jer bi morao vrisnuti, ako ne zbog drugih, onda barem zbog sebe.
OD ISTE AUTORICE:
hrvatsko-pitanje-tko-ce-zadnji-ugasiti-svjetlo
masala-majke-stigle-na-red-2017