Na tisuće mladih obitelji u Hercegovini zasadilo je smilje, kao alternativu odlasku u strane zemlje, no posve je izgledno da se radi o još jednom donkihotovskom promašaju. Gotovo svi koji nemaju oca i strica u vrhu neke stranke, pa tako ni stabilan posao uhvatili su se zadnju godinu-dvije motike.
Kopaju ljudi, premda je mnogo onih koji s državnih jasala ‘palamude’ da je naša omladina lijena i ‘sve nešto čeka, a ništa ne radi’.
Demantirana je i ta predrasuda kojom zaposleni ‘po babi i stričevima’ peru svoju savjest. Kopa se. Sadi se žuto smilje, koje je gotovo kao bajka privuklo na stotine Hercegovaca u neku pozitivnu priču. I bila je pozitivna, sve do druge godine otkupa. Cijena otkupa se bezrazložno prepolovila. Nekoliko destilerija nije u mogućnosti blagovremeno preraditi svo smilje koje je rodilo, pa se već dogodilo da su neki razočarani proizvođači šibicom zapalili svoj godišnji urod.
Nisu znali da se sada treba naručivati u otkupne stanice prije nego se obere. Tako je jedan Stočanin vozio smilje od destilerije do destilerije, te ga vratio kući. Odvezao ga je kroz par dana, ali se ono u međuvremenu osušilo, izgubilo težinu, a on 800 maraka. Friška ‘narodna predaja’ kaže da isto dogodilo i jednom Ljubušaku, koji je svoje iz bunta zapalio. U međuvremenu, država se ‘o sebi zabavila’. Donose uredbe i propise, pa sutra iste povlače, a sve kako bi olakšali rad svome kadru po raznim institucijama i poduzećima.
Pričom o smilju nitko se ne bavi, a narod se o ‘jadu zabavio’. U međuvremenu, stranački jahači – jašu po dijaspori i sazivaju one koje su glađu otjerali da se vrate glasovati zbog nacionalnih fotelja. Ove što su na granici odlaska ne zaustavljaju. I zaključiti ću onom nedavnom od kolege Dragana Bursaća. Ma vidiš li više tko te ..be narode moj. (K.S.P/Republikainfo.com)